Privrženost

I dok tako gledam kišu

Kako marno tiho pada

U glavi se misli roje; 

Gdje je i što radi sada?

Godine su puste prošle

Otkad smo se dohvatili

I sigurno nismo nježni

Jedno prema drugom bili.

Padale su teške riječi 

I optužbe svake vrste,

Nikad nismo bili spremni

Progledati si kroz prste.

Bila je to stalna borba,

Misaona i verbalna,

Ma koliko da je tema

Bila glupa i banalna.

Što je vrijeme dalje išlo

Što tko misli mi smo znali

Iako se nikad nismo

I formalno upoznali.

Čak mislim i da je dobro

Što ne sretosmo se u lice

Jer postoje ti trenuci

Kad popuste sve kočnice.

Sama mi je spominjala 

Da i odnos takav čudni

Privrženost neku rađa

Kad u pitanju su ljudi.

Ja ništa ne mogu reći

O prirodi naše veze 

Znam jedino da postoji

Nešto što nas čvrsto veže.

Bar za sebe siguran sam,

Svakom kažem to u lice,

U mom srcu ******* je

K'o član moje porodice.