Ne vidim od nosa dalje,
K’o mandrila ti me vozaš,
Od ljubavi slijep sam posve,
Dulcinejo moja od Tobosa.
Smiluj se, svoj pogled svrni
Na ovo biće što tako pati;
Zato što ne daš željeno ono
Što imaš, a nećeš mi dati.
Ponašaš se baš bez veze,
Ne daš ni za što na nebu,
Kao da tražim nešto, što je
Za jednokratnu upotrebu.
|